Povodom večerašnjeg techNOVAtion partija koji se održava u Green Clubu u Novoj Gradišci, donosimo intervju s glavnim gostom Nikolom Grebovićem poznatijim pod aliasom Scalameriya iz Kragujevca, a kojemu je ovo prvi nastup u Hrvatskoj!

UES: Pozdrav Nikola, kao prvo napomenuo bih da nam je velika čast što ćeš po prvi puta nastupiti u Hrvatskoj i to na techNOVAtion večeri! Pa krenimo sa pitanjima, za početak reci nam nešto o sebi

Scalameriya: Ćao i hvala na pozivu. Hm… Paaa, trenutno radim kao lokalni super heroj. Skidam mace sa drveća, pomažem mladim mamama oko zapušenih sudopera, vodim računa da matorci ne opipavaju baš svaku veknu hleba u marketu, žrtvujem se svakodnevno kao zamorče pohotnim studentikinjama da ih slučajno neki zlobnik ne iskoristi tokom burnih noći, ispijam tone piva ne bih li smanjio raspoložive količine novim naraštajima, masakriram junk-food kioske ne bi li sugrađanima ostala samo zdrava hrana kao opcija i ne, neće svi odgovori u intervjuu biti ovakvi.

UES: Osim što si producent i DJ ujedno radiš i Live P.A. (live nastup). Što ti je draže od tog dvoje: DJing ili Live PA? I koje su čari live nastupa za razliku od standardnog DJinga?

Scalameriya: U poslednje vreme postaje „Live pa“ da mi bude draži. Nekada sam oba stavljao na istu ravan, ali „djing“ počinje da bude neefektivan u poređenju sa live nastupom kada je energija koju želim da iskažem u pitanju. Moji nastupi su uglavnom teatralni, dramatični, izazivaju lučenje adrenalina i razbuđuju. Teško je naći dovoljnu količinu traka za ovaj efekat u djingu pošto je trenutni trend kako u „mainstream“-u tako i u „underground“-u odvođenje publike u to neko stanje hipnoze koje je po meni totalno out i bez poente kada je klabing u pitanju. Za potrebe live-a imam tu slobodu da lično, ciljano pravim trake ili delove traka za svrhu efekta koji želim. Takođe, live je dosta zahtevniji tehnički, komplikovaniji je te mi je daleko zanimljiviji čak i od rada na 3 gramofona.

https://www.youtube.com/watch?v=BkMzPgDusbg

UES: Dolaziš iz Kragujevca, možeš li nam reći kakva je elektronska scena u tvom rodnom gradu i općenito u cijeloj Srbiji, te kako si ti zadovoljan s njom?

Scalameriya: Na žalost, situacija sa scenom u Srbiji je daleko od dobre. Da, kada pogledate ko nam sve dolazi u goste to deluje jako lepo, ali par stranih gostovanja ne čini scenu. Problem je u ego-tripovima lokalnih „artist-a“ koji poštuju nepostojeće ili apsurdne vrednosti u već jako poremećenom sistemu istih. Kada bi se skoncentrisali na unapređivanje svojih veština, lične frustracije ostavili po strani i stremili ka dostizanju određenih ciljeva u znanju, produkciji pa i životu možda bismo i mogli da pričamo o sceni kod nas. Postoji pregršt lokalnih, fantastičnih pojedinaca, što DJ-eva, što producenata ili promotera, ali kao što rekoh „pojedinaca“. Pojedinci, na žalost,  ne čine scenu jer su bačeni u senku kikiriki-medijskih marioneta, samoprozvanih legendi sprskog klabing-a, kraljica i kraljeva ovoga ili onoga, prinčeva tame ili dobrih vila (što je odraz našeg mentaliteta i države). Mislim naravno na „underground“, u mainstream-u je ovo zapravo i ustaljena praksa, globalno i lokalno. Srećom, pojedinci koje sam spomenuo su kvalitetan eksport za globalnu scenu, pa postižu zavidne rezultate. „Odliv mozgova“ je dakle aktuelan i u našoj branši.

[quote_center]Kada bi se skoncentrisali na unapređivanje svojih veština, lične frustracije ostavili po strani i stremili ka dostizanju određenih ciljeva u znanju, produkciji pa i životu možda bismo i mogli da pričamo o sceni kod nas.[/quote_center]

UES: Koje je bilo tvoje prvo izdanje i na kojem je labelu izašlo?

Scalameriya: Uh, odavno je to bilo. Izdanje se zvalo „Atlantis“. Napravio sam ga kada sam baš bio klinac, možda sa 15-16 godina i izašlo je pod mojim pravim imenom za jedan lokalni net-label, „Sintegra“, 2-3 godine kasnije.

UES: Sjećaš li se svoje prve svirke, i gdje i kada je ona bila?

Scalameriya: Da. Bila je 2004. godine. Bio sam lokalna podrška Marku Nastiću na nekoj open air žurci. Kako sam bio prva godina srednje škole, apsolutno sve mi je bilo uzbudljivo tako da sam zapamtio i detalje vezane za tu svirku. Pogrešno mi je bilo napisano ime na flajeru, vukao sam pretešku torbu sa pločama, zaradio možda za taxi u jednom pravcu, ali sam opet bio presrećan što sam uopšte pozvan da radim.

UES: Možeš li nam reći koji su tvoji najveći uzori u techno glazbi?

Scalameriya: Zvučat će jako otrcano, ali ih najiskrenije nemam. Da, imao sam ih nekada naravno, kao tinejdžer, kada sam počinjao.  Na mene trenutno veći utisak ostavljaju prijatelji širom sveta koji su, iako veoma uspešni, tek na startnoj poziciji kada se posmatra globalna scena. Postoji toliko dobre techno muzike koja oduzima dah, a za koju većina ljubitelja techna nažalost ne zna.

UES: Vodiš i svoj vlastiti label Genesa Records, kako to da si se odlučio na taj potez?

Scalameriya: Genesa je jedan slučajan i srećan splet okolnosti. Već su mi poduži odgovori na pitanja, a ovaj bi bio prilično dugačak kada bih ulazio u istorijat i detalje pa ćemo ostaviti na ovome.

UES: I za kraj imaš li što za poručiti povodom svog prvog nastupa u Hrvatskoj?

Scalameriya: Do sada nisam nikada bio u Hrvatskoj i radujem se nastupu. Dođite otvorenog uma i raspoloženi za đuskanje, a ja ću se potruditi da kućama odete srećni i nasmejani, doduše, najverovatnije sa teškom upalom mišića!

 – Alen Vladisavljević