Reel
Reel

Intrigantan razgovor s idućim gostom Yes we can programa – Reelom, koji će nastupiti u Das Hausu, u subotu 1. travnja!

Filip Marjanović (Reel) je dvadeset-trogodišnji zaljubljenik u klupsku muziku i kulturu iz Niša. 2015. godine kao aktivan promotor i DJ, težeći da doprinese razvoju underground pokreta svog rodnog grada, s krugom najbližih prijatelja osniva “Roots Alternative”, organizaciju predanu organiziranju evenata elektronske glazbe. Kao producent iza sebe ima jedno izdanje na etiketi Labrynth. Od 2012. do danas bilježi nastupe u zagrebačkom Depo klubu, Brčkom, klubovima Drugstore, Tunnel, Kompresor, UMK, i Nišava Open Air Festu.

Uoči svoje svirke u Das Hausu, na trećem ‘Yes we can’ programu, u subotu 1. travnja, 2017. godine popričali smo s Filipom, te otkrili kako je sve započelo i otkrili jednog sasvim zanimljivog dečka…

UES: Za početak nam se predstavi ukratko..

Reel: Zovem se Filip, imam 23 godine, živim i studiram u Nišu i volim da plivam uzvodno.

UES: Kada i zašto se počinješ baviti DJ-ingom?

Reel: Moji roditelji su od kad pamtim slušali elektronsku muziku, pa me taj svet oduvek privlačio. Zapravo ne znam sebi da odgovorim zašto, jednostavno ga doživljavam kao prirodan poriv i volim svaki segment tog posla. Mislim da sam krenuo da spajam muziku 2010. godine, a 2013. sam na poziv jednog starijeg niškog DJa imao prilike da nižem muziku u okviru tehno programa u “Sceni“. Vrteo sam muziku češće, malo putovao, kasnije preuzeo inicijativu i krenuo da organizujem partije na kojima radim, stvari su išle svojim tokom, i eto me i dalje tu.

UES: Jesi li od početka bio privržen sirovom techno zvuku ili si isprobao i druge smjerove?

Reel: Počeo sam sa tehnom koji sam najbolje poznavao u tom trenutku, držao se njega jako dugo, u ovom trenutku rekao bih i predugo, a sada ga vidim kao stanicu s koje se trebalo otisnuti mnogo ranije. Trebalo mi je vremena da razbijem sve barijere u svom umu i zaista isprobam i prihvatim čari, kako drugih muzičkih žanrova tako i šarenila u miksanju.

Naravno, ovo je išlo paralelno s introspekcijom, otkrivanjem i prepoznavanjem novih pravaca koji bude nešto u meni, s uticajem mojih prijatelja i njihovih muzičkih vizija, kao i s mojim sopstvenim životnim iskustvima. Apsolutni eklekticizam u didžejingu i šarenolika kolekcija muzike su po mom mišljenju vredni divljenja.

Nakon što sam to identifikovao kao svoju težnju u ovom poslu, stvorila se motivacija, barijere su nestale, a stvari su dobile nov ukus i zapravo krenule nekuda. Vremenom sam izgradio skromnu kolekciju hausa različitih podžanrova, a dosta vremena odvajam na kopanje elektra, ambientala, trip hopa, industriala, tehna s EBM prizvukom… Nešto od toga nađe put do kluba, a nešto ostane u mojoj sobi. Smatram da sam i dalje na početku svog puta i da imam još puno toga da učim i otkrijem i radujem se tome.

UES: Što se zbiva u sferi tvoje produkcije?

Reel: Moje prvo i jedino izdanje jeste bila moja prirodna i istinska potreba da se izrazim kroz zvuk. Ali je također bio i hir. Kreirao sam celinu koja zadovoljava industrijski standard i može biti nazvana “izdanjem” – i to je bilo to, ostvarenje cilja, a to meni jednostavno nije dovoljno. Ne želim da punim tržište muzikom koja samo “zadovoljava standard“, takve muzike ima na pretek.

Da bih producirao muziku koja je više od toga, moram još mnogo da učim, uložim, živim i upijem, tako da sam pustio da stvari idu svojim tokom: da odmorim, da sazrim, da se opet tome vratim i opet ga napustim. Osećao sam da mi je bio potreban nov pristup, koji sam velikom pauzom sebi omogućio. Trenutno produciram, ali ne punom parom, prvenstveno zbog posla, no definitivno se polako vraćam tome, s novom energijom i potrebom da nadmašim kvalitet svojih prethodnih kreacija.

UES: Smatraš li da se mladi DJ-i imaju šanse probiti se vani? Imaš li i ti uopće takvih želja ili si zadovoljan trenutnim stanjem?

Reel: Da, naravno da talenat i trud u kombinaciji s još nekim XYZ faktorima, u najvećem broju slučajeva rezultira uspehom (internacionalni angažman jeste najlepša nagrada, ali nije jedina ovom poslu). Neko će kompletirati svoju jednačinu s 23 godine, neko s 30, a neko neće nikad. Tržište je prezasićeno, pa je potrebno biti i duplo kvalitetan i imati pravi splet okolnosti, ali pre svega važno je biti istrajan. DJ-ing je zanat koji se peče godinama i smatram da nije za nestrpljive. Normalno da imam takvih aspiracija, ko još ne voli da putuje i radi ono što voli.

UES: Kako si došao na ideju o “Roots Alternative” i opiši nam malo taj projekt/organizaciju.

Reel: Oduvek sam želeo da se bavim nečime u sferi elektronske muzike. Okej, ne baš oduvek, ali recimo od ranih srednjoškolskih dana. Divio sam se svim događajima koji se slažu kao slagalice od mnogo puzli – koordinisane delatnosti nekolicine ljudi koji dele istu ezoteričnu viziju, što na kraju posetiocima omogućava fantastično iskustvo koje može da utiče na bezbroj aspekata njihovih života.

Iz težnje da budemo režiseri jedne takve mašinerije, kao i želje da se našem gradu vrati pozamašna reputacija kad je o noćnom provodu reč, izmedju mene i mojih najbližih prijatelja, Miloša i Đorđija, rodila se ideja o stvaranju kolektiva koji će raditi na tome. Pod okriljem ‘Roots-a’ predstavljamo haus i tehno program, a ponekad su večeri spoj oba programa. Gosti su do sada bili uglavnom prijatelji čiji nam se muzički putevi dopadaju, jer za nas Roots na početku nije bio ni posao ni firma, već je rođen kao intimna, lična stvar, usko vezana za krug naših prijatelja, i za njega smo zacrtali visoke ciljeve u pogledu kvaliteta produkcije i mreže DJ-eva. Stremimo ka tome da stvorimo posećeni brend vrhunske zabave, ali nikako na uštrb kvaliteta muzičkog programa i prijateljskog vajba.

UES: Što radiš u slobodno vrijeme kad se ne baviš glazbom?

Reel: S lepim vremenom, dođe i želja da dokoličarim na suncu, pa ako ne radim, ne miksam ili ne visim na Discogsu, onda sam na bajsu, u prirodi ili na basketu. Osim toga, usudiću se da kažem da sam filmofil, pa svaki tmurni dan izguram uz neki film ili seriju. A da, i pričam kako ću konačno da privedem studije kraju…

UES: Koje DJ-e preferiraš i što pripremaš za svirku u Dasu?

Reel: Sunil Sharpe, Objekt i Helena Hauff su mi kao DJevi na vrhu svake liste. Paul Birken, Kamikaze Space Programme, Hacker, Rivet, Ontal, sve je to u kejsu zajedno s još gomilom stvari, pa šta klikne u tom trenutku. Volim da slušam: Paula Temple, JoeFarr, Frak, Ben UFO, Motor City Drum Ensemble, Kassem Mosse, Vakula, Huerco S…

UES: I za kraj… go with the flow… što god nam još želiš reći?

Reel: Možda da istaknem da je glavna stvar koja mi je stvarala prepreku u muzici kategorisanje i svrstavanje u žanrove – onog trenutka kad sam svet muzike shvatio kao kontinuum, a ne kao više različitih kategorija od kojih neke ne volim, krenuo sam da se zabavljam i da evoluiram. Eto možda nekome bude značila ova misao. Osim toga kao na kraju Huga (smijeh) revijalno bih pozdravio Sandru, Bandara, i moje drage prijatelje iz Zagreba. Hvala UES!

UES: Hvala i tebi Filipe na odgovorima, dao si nam materijala za razmišljanje..

Kao i obično na kraju intervjua pozivamo sve čitatelje na ‘Yes we can’ u Das Hausu, u subotu, 1. travnja 2017., na kojem će osim Reela rokati: F.O.R.M. live, Spinn, Eggy i Dots. Sve informacije o eventu pratite ovdje, a uskoro ide i nagradna igra!

 

-MA-